Манастир Забел - заборављена духовна светиња

Фото: Мери Георгиевска

Бројни становници околних села Челопека, Старог Нагоричaна, Алгуње, као и из Куманова, Скопља, Криве Паланке и других крајева Македоније и Србије који потичу одаведе, вратили су се у родни крај да обиђу светињу. После јутарње литургије, постављена је празнична трпеза, a игра и песма је трајала до касног поподнева. Сваке године се бира кум славе, а ове годинe било их је осморо.

Мој отац је био свештеник у овом манастиру од 1975. године до пензионисања. И данас смо се окупили на овај велики празник. Ја сам прошле године обећала да ћу ове године бити кума за здравље и срећу своје породице. Када сам то прихватила поручили су ми да ове године дођем са унуком и жеља ми се испунила јер сам добила унука Андреју,- прича Андријана Вељановска, која је са својом породицом славила уз богату трпезу.

Велики црквено-народни сабор Велике Богородице сваке године почиње у предвечерје празника и траје целе ноћи. Ове године ја захладило па је било мање људи од предходне, али то није био разлог да они који су дошли не уживају у јединственој и непоновљивој природи.

Ово место је Божји рај. Овде је природа нетакнута, јер Бог није штедео када је стварао. Овде има свега што може да се пожели за одмор душе и тела. Сада би човек само требало да се потруди да искористи сву ову лепоту. Ми морамо да помогнемо да се врати некадашњи сјај овом светом месту. Општина би требало да обезбеди средства за изградњу инфраструктуре до самог храма и да овде уреди излетничко и духовно место, које недостаје нашем крају – кажу мештани суседних села.

Последњих десетак година, традиционално Општина Старо Нагоричане поводом овог празника организује велику мото трку у близина манастира, коју посети неколико хиљада људи, углавном младих. То је допринело популаризацији самог места, али недостају други садржаји да би се боравило и да се остане више дана.

Манастир Забел се налази на петнаестак километара североисточно од Куманова, на тромеђи између села Никуљана, Старог Нагоричана и Челопека, где претежно живи српско становништво. Налази се у густој храстовој шуми. Сама локација на којој је подигнута светиња, подсећа на гнездо. Изгледа да је скривен и забачен, па нам се чини како да је заборављен. Сав је у корову и препуштен људском нехају. Некада су у манастир долазили многи верници из ових крајева, често и из других места ван овог краја.

„Некада су се ту укрштали многи путеви па су у манастир долазили верници или путници-намерници. Најчешће из Србије, који су ноћили у конацима. Са поседима плодне земље и густом шумом, манастир је био један од најбогатијих у овом крају. Опслуживали су га двадесетак фамилија, које су чували пар стотина оваца, неколико десетина грла крупне и ситне стоке. У порти манастира било је неколико бунара, амбара, воденица, фурњи за печење хлеба и све остало што је било потребно једном богатом домаћинству. У манастиру је било и калуђера. Светиња је била жива. После рата они су били протерани и живот у манастиру је замро,- каже Слободан Јовановић из Старог Нагоричана.

Сада је древни манастир Забел препуштен зубу времена и претвара се у руину. У манастиру је одавно замро и духовни живот, без богослужења и литургије. Небрига људи и запуштеност довели су до тога да буду потпуно срушени конаци, стаје, помоћни објекти. Распала се и манастирска капија. Порушени објекти немо сведоче о људској небризи према духовном наслеђу...

По путописцу Јовану Хаџи-Васиљевићу, ова црква је зидана од 1852. до 1856. године. Сазидана је од меког тесаног камена. На своду има један мали торањ, на коме стоји натпис о грађењу. Али постоји и предање да је ову цркву зидао кнез Лазар и да игуман држи у рукама његову повељу.