Oткако је прошле године у македонском наставном процесу уведен изборни предмет Језик и култура Срба, све више деце се одлучује да учи језик својих предака, који су пре једног века досељавали у ове крајеве верујући у бољу будућност.
Позитиван пример овог тренда су ученици основне школе „Карпош“, из села Умин Дол, који су се од укупно 131 ученика 99 изјаснило да жели да учи српски језик. Нажалост, са наставом је почело само 15 деце у подручној школи у селу Љубодраг, док остали због узраста не могу да се укључе у образовни процес.
Директорка Тања Тодоровска каже да су њихови ученици показали највећи интерес за учење српског језика од свих других школа у општини. Није изненађена оваквим односом, јер као дугогодишњи просветни радник у овим селима зна да овдашње породице негују српску традицију и културу, па зато подржавају своју децу у одлуци да савладају језик и писмо.
„На нивоу школе направили смо анкету свих ученика о томе да ли желе да уче српски језик, и 99 се изјаснило за. Али, већина не може да се укључи у наставу зато што иста почиње од трећег разреда, уклопили смо са њима ученике четвртог разреда, али за остале већ је касно. Наредних година продужићемо са процесом према интересу ученика. Још прошле године је требало да се почне са овом наставом, али неко није био заинтересован и није се ангажовао довољно. Деца треба да уче српски, чујете ли какав изговор имају, они и кући говоре српски. Зошто да не науче граматику и да наставе традицију својих породица“, одлучна је млада и амбициозна директорка.
Тодоровска каже да су се при формирању одељења срели са озбиљним проблемима, јер законска решења налажу обавезе које не могу да испуне школе са мањим бројем ученика. Због законског минимума од 15 ученика, за прву генерацију полазника изборног предмета Језик и култура Срба морало је да се споје два разреда и на тај начин су успели да формирају једно одељење у подручној школи у селу Љубодрагу.
„Mорали смо да искомбинујемо два разреда. У једном 7 и у другом 8 ученика. Настава почиње од трећег разреда, а даље ће се редовно одвијати независно од броја ученика. Ово законско решење није је добро за мале школе. Ми имамо око 10 деце у једном разреду и не можемо да испунимо критеријуме, а од 131 детета чак 99 жели да учи српски“, каже директорка.
Она жали што из Министарства за образовање није било разумевања, па за само једног ученика им није дозвољено да отворе још једно одељење у централној школи у Умин Долу.
„У Умин Долу нам је фалило још једно дете. Направили смо комбинацију од 3. и 4. разреда, изашло је да их је 14, а законски треба да их је 15. Пропали су сви покушаји да нађемо решење проблема и због бирократских процедура не дозволимо да још једна генерација ученика изгуби право да учи предмет по свом избору“, објашњава Тодоровска.
Занимљиво је то што су се за изучавање српског језика пријавила не само деца из српских породица, већ и њихови вршњаци македонске националности. У школи у Љубодрагу од укупно 8 ученика у трећем разреду 6 су Македонци и двоје су Срби, док је у четвртом четворо Македонаца и троје Срба. У обе школе наставу посећује 66 Македонаца и 65 Срба.
Милутин Станчић, директор Управе за развој и унапређивање образовања на језицима заједница, Министарства за политички систем, каже да је иницијатива за поновно увођење српског започела од 2017., а издејствовање је уследило након две године. Као директор ове установе и његове несебичне посвећености и залагањем изборено је право 2019. године да се српски језик, као изборни предмет, после 12 година, поново уврсти у деветолеткама образовног система Македоније. То практично значи да је у основном образовању и изборни предмет: Језик и култураСрба, ушао у систем изборних предмета, а изучава се од трећег разреда.
„Истрајно и веома мукотрпно се стиже до успеха, и веома је тешко да се системски врати укинуто стечено право. Несумњиво, одужени период од укидања факултативног предмета српски језик у основним школама у земљи је оставио и последице које не смеју да се занемаре. То се огледа у чињеници, без сумње и код делимичног охрабривања и резервисаности код дела родитеља у одређеним срединама. То се осликава и преко резултата анкета о интересу за изучавање изборног предмета Језик и култура Срба у Републици Македонији, каже Станчиќ.
Станчић каже да посебан значај за реализацију и већу заступљеност изборног предмета Језик и култура Срба имају и представници у образовним институцијама, као и локална власт, која треба да обезбеди стручан кадар за реализацију програма.
„До сада се догађало да имамо интерес, а да се не започне са наставом. Посебно је важна мотивација и самих директора, леп пример имамо у ОШ „Карпош“ у Умин Долу, где је нова директорка Тодоровска Тања са пуно енергије и професионалности приступила ангажману при попуњавању анкетних листова, и тамо бележимо можда највећи интерес“, објашњава Станчић.
У Куманову наставу на српском језику од прошле године посећује и група ученика у ОШ „11 Октомври“ у селу Речица, док у другим школама иако има Срба у графи за националност, али постоји уверење у школама да не постоји интерес за изборни предмет.
Покушали смо да добијемо информацију од руководиоца Сектора за образовање у Општини Куманово, Александра Јовановића о томе колико се ученика пријавило на нивоу општине и у којим другим школама су испуњени услови за отпочињање наставе из изборног предмета, али и поред наше упорности он нас није удостојио одговором.
Редовни процес наставе на српском језику се одвија у основним школама – у Старом Нагоричину и Табановцу.
Јутјуб као подстицај да уче српски
Ова прича не би била аутентична уколико нисмо посетили ученике на часу, да видимо како се спроводи настава и да ли су задовољни могућношћу која им је дата да уче језик својих предака. Сви су јединствени у томе да ће српски језик неговати и у школи, а не само код куће.
Искрени, насмејани, радознало су нас дочекали у учионици. Поздравили су нас како је ред и одмах смо започели разговор. Поверили су нам се да са нестрпљењем чекају сваки час и са добром учитељицом учење им је право велико задовољство. Највећи део њих као разлог што су изабрали овај изборни предмет наводи то што имају рођаке у Србији, па када се буду дружили са њима волели би да се боље разумеју, а има и таквих који своје знање користе док гледају цртане филмове, серије, а сви следе јутјуб канале на интернету.
„Желим да знам више језика, па кад одем у госте да могу да комуницирам са другим људима. Да се не обрукам. Ми код куће говоримо кумановским, али стално гледамо српске телевизије као што је Аграр и разумем их у потпуности, али желим да научим и граматику и писање по правопису“, каже ученик Михајло Гроздановић.
„Највише од свих предмета волим час српског језика и једва чекам да почне“, укључује се у разговор Лука.
„Много ми је битно да научим српски и мами сам рекла да желим да се преселим у Србију. Тамо је веома лепо, зато што имамо рођаке у Новом Саду, а била сам и у Босни. Јако волим да гледам и једне јутјубере у Србији и зато желим да идем тамо“, прича нам Ива у једном даху.
Док ми разговарамо почео је час и придружила нам се млада учитељица Теодора Цветковић, која каже да јој је посебно задовољство да ради са овом паметном дечицом која као сунђер упијају ново знање. На одличном српском језику она подсећа да деца разумеју језик, да су га научили од својих баба и дедава или родитеља који су такође учели српски језик.
„Генерално сви су на истом нивоу познавања језика, сви имају одређено предзнање, с тим што је кумановски говор сличан српском, па немају проблема да ме разумеју, али се мало теже изражавају. Део њих је изразило интерес да настави са изучавањем српског језика у средњој школи и жели да студира у Београду“, каже учитељица Цветковић, професорка македонског језика и магистар српске књижевности, која се пре неколико месеци вратила са студија у Београду.
„Прекрасно је да се ради са њима. Мирни су и посвећени. Сарађују и желе да уче. Помажу једни другима што ми је посебно драго. Ако неко има тешкоћа са неким словом посебно са писаним, сви се труде да му помогну. До сада нико није дошао на час без домаћег, ангажовани су и стално желе да учествују у настави. Трудим се да им сваки час буде другачији. Упознајем их и са значајним ликовима из српске историје, да знају ко је Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Свети Сава...Нека деца су знала све ово, а некима је требало објаснити. Одлични су, некада нам се дешава да пробијемо термин за час, толико се унесемо у рад, па и не приметимо да је прошло време од 45 минута“, каже Теодора Цветковић.
Додаје да су је деца одлично прихватила, јер је из овог краја и имају исти сензибилитет.
„Деца су толико инсперативна да могу да тврдим да и када бих дошла неприпремљена на час, они би ме водили. Толико се труде да науче што више. Више имају проблема са писањем, јер истовремено уче и македонску азбуку, па им је мало тешко. Само да науче да праве разлику између ћ и ђ и све ће бити лакше. Током наредних година учићемо и падеже, али о том потом. Нећемо форсирати“, каже учитељица, која додаје да је прихватила овај посао зато што се руководи тиме да је и Свети Сава био учитељ.
Овде смо завршили наш разговор, они треба да наставе час, а ми да се из дечјег света вратимо нашим свакодневним обавезама. Поздрављамо се до следећег виђења и договарамо да их на следећем сусрету буде у што већем броју.
Док смо се излазили из учионице, чуло се:
Хајде, децо, да поновимо шта смо научили на прошлом часу!
Колико самогласника има у српском језику?
Могу ја, могу ја, викала су деца у глас.
Прва се јавила Неда, чује се учитељица.
„Има пет самогласника и 25 сугласника“, одговорила је спремна девојчица.
Следеће питање је како да поделимо речи на слогове. Ко ће да изаће на таблу?
Хајде, Ива! Учионица - у-чи-они-ца, знала је из прве ученица.
Како гласи Вуково правило: „Пиши као што говориш, читај како је написано"... итд.
2008 - 2024 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk
