Ближи се подне. У подножју спомен-костурнице на брду Зебрњак, код Куманова, гужва од раног јутра, закрчено је од возила и аутобуса. Људи из свих крајева земље и суседства, понајвише из Куманова и Врања, кренули су да одају почасти јунацима Кумановске битке.
Недеља, леп, сунчан дан као створен за излет и шетњу у природи. Али, пут до врха брда, мора да се пређе пешке. Топло октобарско сунце успорава кретање колоне узбрдо, људи застајкују и чекају ветрић који „пирка“ и помаже им да лакше иде ка циљу.
Српски и македонски језик се мешају кроз гужву. Празнична атмосфера се допуњује заставама и националним обележјима, а посебну пажњу присутних изазива неколико мушкараца у традиционалној црногорској ношњи.
„Ми смо српско удружење „Карађорђе“ из Херцег Новог и овде долазимо од 2016. године. Прескочили смо само доба короне, тих пар година нисмо долазили. Иначе, Кумановска битка је за српски народ пресудна, и драго нам је што смо овде са српским народом из Србије и Македоније, да заједно прославимо ову велику победу и да се поклонимо сенима палих ратника. Зебрњак је прва победа после пет векова турске владавине на овим просторима и почетак слободе српског народа. Зато има посебно место у националној историји. Ми смо прошли преко 600 километара преко Албаније, ишли смо заобилазним путем јер смо носили венац, па да не бисмо имали проблема... Али није нам жао што смо превалили толики пут, јер ово што нас је овде дочекало је величанствено, мислим на све ове људе који су дошли да одају почаст погинулим јунацима“, изјавио је Предраг Војиновић, председник српског удружења „Карађорђе“, из Херцег Новог.
Из Власотинца организовано аутобусом дошли су чланови удружења „Потомака ратника 1912-1920. године“. Председник Часлав Стојановић је на реверу носио ордење свог деде, који је учествовао у Првом и Другом балканском рату и у Првом светском рату.
„Дошли смо на прославу као подршка српском народу са поруком да никада више не буде рата. Овакви догађаји треба да буду порука да се страдања никада више не понове. У будуће да славимо, да се дружимо, да живимо боље, да покажемо да ови војници нису узалуд погинули и дали своје животе. Ми смо братски народи. Ми живимо у Поморављу они у Повардарју, али нам је менталитет исти“, каже Стојановић, који је пријатно изненађен колико људи је дошло, по његовој слободној процени око три хиљаде.
Председник СУБНОРА и директор Културног центра и Библиотеке у Власотинцу, Срба Такић, сматра да су везе између Македоније и Србије јако добре, али да треба придавати већи значај и одвајати већа средства за културно-историјске споменике, како би се памтили ти догађаји и сачувало сећање на те див јунаке, наше претке.
Државна комеморативна свеченост на Зебрњаку одржала се под покровитељством Републике Србије, у организацији Одбора Владе Републике Србије за неговање традиције ослободилачких ратова Србије, Амбасаде Републике Србије у Скопљу и града Врања.
„Имамо изванредну сарадњу са општинама Куманово и Скопље, и уопште са свим у општинама на северу Македоније. Редовни гости смо на оваквим манифестацијама, а негујемо и фамилијарне и пријатељске везе. Увек стојимо на располагању свим нашим сународницима и Амбасади, као најближи град“, рекао је Дејан Тричковић, председник Скупштине Града Врања.
На прослави на брду Зебрањак присуствовали су и грађани Крушевца, међу којима и новинар Радио Антене, Слађан Блажић. Он каже да је често пролазио овуда када је ишао ка Грчкој, и мисли да је много пропустио што раније није дошао у Куманово.
„Врхунски одрађено, свака част. Овако треба да изгледа организација једне овакве комеморације и одавање почасти погинулим војницима, које треба испоштовати. Како што је рекао један од говорника, ако немамо колективно сећање на овакве историјске догађаје онда не можемо знати шта треба у будуће радити. Гледам ову омладину и нисам сигуран да су упознати и да им је сасвим јасна порука коју одавде треба да понесу. Мислим да се врло мало ради на томе да се историја не заборавља, да се из ње извуку поуке како се не би дешавале ружне ствари“, каже новинар Блажић.
Кумановска битка је вођена 23. и 24. октобра 1912. године у близини Куманова у Првом балканском рату. То је била прва и одлучујућа битка за коначну победу и ослобађање балканских земаља од Отоманске империје.
У Кумановској бици српска војска је изгубила 687 војника, 3.280 их је било рањено и 597 нестало. Турска Вардарска армија имала је 1.200 погинулих, 3.000 рањених и 327 заробљених војника. Српски војници сахрањивани су најпре на гробљу цркве Свети Ђорђе у Младом Нагоричану, а 1937. године тела су есхумирана и пребачена у костурницу на Зебрњаку, монументалном споменику српским јунацима погинулим у Кумановској бици.
У Кумановској бици учествовало је и око 2.000 македонских добровољаца, сачињених од месног становништва, који су се, од јутарњих до поподневних часова, док није стигло појачање, борили против турске војске да би спречили опкољавање српских снага.
Споменик на Зебрњаку ја грађен од 1934. до 1937. године, а дело је београдског архитекте Момира Коруновића. Са висином од 48,5 метара био је највећи споменик у Краљевини Југославији. Саграђен је од базалта и армираног бетона, са изгледом неосвојиве тврђаве и симболичним кандилом на врху, које је горело над костима погинулих ратника. Изнад спомен-костурнице уздизао се висок торањ.
Уласком бугарских снага у Другом светском рату, на овим просторима рушени су многи споменици. Тако је, 20. маја 1942. године, динамитом срушена кула овог споменика висока 40 метара. Кула никад није подигнута иако је то било обећање српских политичких субјеката у Македонији пре прославе 100 годишњице битке.
2008 - 2024 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk
