Кумановски Нотр Дам - најимпозантнији објекат старе архитектуре

31.10.2021 19:26 | KumanovoNews

Занатски дом – кумановски Нотр Дам, како га многи називају, је препознатљиво обележје града и један од најимпозантнијих објеката старе кумановске архитектуре и 91 годину након његове изградње. Једно је од од најлепших, најрепрезентативнијих и најинспиративнијих архитектонских здања руског инжењера Владимира Антонова.

Кумановски Нотр Дам - најимпозантнији објекат старе архитектуре

Његова изградња је повезана са почецима планског урбанистичког развоја града и ово је први објекат у Куманову који је имао водовод из сопственог бунара и санитарне чворове.

У периоду између два светска рата, Куманово је углавном био занатски град, па је еснаф покренуо иницијативу за формирање фонда за изградњу дома, који ће служити за културно издизање занатске омладине. Средства су сакупљана по разним основама, а за потпуни завршетак радова дигнути су кредити.

„Дом је првенствено требао да има велику салу за разне скупове, концерте, матинеа, читаоницу, певачко друштво, кино салу и слично. Фонд је профункционисао 1924. године, а првенствена брига и задатак су му били да сакупи средства за изградњу занатског дома у Куманову. За првог председника изабран је обућар Теодос Маневић. Средства за изградњу Занатског дома су се акумулирала по више основа: преко редовних месечних чланарина сталних чланова фонда, улога оснивача, донација великих добротвора, разних завештања фонду, поклона, прихода од забава, матинеа, лотарија, концерата, прилога од занатских еснафа и кредита. За коначан завршетак радова на згради узети су кредити од „Занатске кредитне банке“ из Београда и „Вардар“ банке из Скопља, пише хроничар Димитар Масевски у часопису „Корени“.

Плац за изградњу дома је откупљен од Мустафе Јашар Бега. На том месту постојао је објекат у коме су се налазиле механа-гостионица, хан и ситне радњице. Фонд занатског дома је Мустафи Јашар Бегу за плац платио 251.000 динара.

Пројекат је израдио тадашњи општински инжењер, Рус Владимир Антонов, а градили су га мајстори из села Гиновце, Крива Палнка, који су били равни тада познатим црнотравским мајсторима.

„Камен темељац је ударен крајем маја 1930. године. Објекат је започет у периоду када је земљу и свет тресла велика економска криза. Занатски дом је завршен за релативно кратко време, за шест месеци. Пуштен је у употребу 21. новембра 1930., када је организована помпезна свечаност, а објекат „освећен“ и отворен од председника тадашње Владе Краљевине Југославије, Петра Живковића“, пише Масевски.

Он додаје да је поред објекта, Дом располагао дућанима који се налазе на спрату, где је требало да се одвијају све културне активности занатске омладине и разне активности и манифестације кумановских занатлија, затим мала сала са летњом терасом и кујном, која се налазила на другом спрату. Административне просторије и просторије за становање
биле су у задњем делу објекта.

„Ово је први објекат у Куманову са сопственим водоводом из бунара. Преко система цеви, вода се пумпом пумпала у резервоар на крову и користила се за санитарије у објекту“, открива Масевски.

На мермерној плочи, која се налази у Кумановском архиву, а која је била постављена при освећењу објекта 1930. године, пише да су најзаслужнији за изградњу дома обућар Милан Стојановић Лонка и кројач Коста Дајлевић, које је 1920. године био и председник комунистичке општине Куманово, као и њихови сарадници: Ђоша Атанасовић, Стојман Ђелевић, Петар Хаџи Поповић, Апостол Поповић, Захарије Алексић, Ђорђе Т. Јовановић, Тодор Ђелевић, Трајко Илић и Димитрија Пурић. Изванредне заслуге за подизање овог објекта, имају и неки људи из Београда: Милан Ј. Стојановић, Живота Лазаревић, Стојадин
Анђеловић, Јаким Смијановић, као и кумановчанин Ћира Анђеловић.

Године 1948. овај објекат је национализован од стране државе. Међутим, после жалбе на решење, Влада НРМ је вратила објекат Занатској комори Куманово, која је на неки начин газдовала њиме све до њеног укидања 1962. године.

Данас, Занатским домом газдује локална самоуправа, откако је и други део објекта где се налазио кумановски Архив, враћен општини.

Велика сала занатског дома дуго се користила као биоскоп. Биоскоп „Напредак“, функцинисао је током целог периода после ослобођења, све до пре десетак година, када је због опадања ове делатности затворен.

Последњих двадесетак година, Занатски дом је остављен да се распада, сасвим празан и неискоришћен. Године 2016., Општина Куманово и Биро за равномерни регионални развој обезбедили су 325.000 евра за реконструкцију објекта. Пројектом је обухваћена површина од 650 квадратних метара, приземље и три спрата, а остаје да се реновира још један део који је био у надлежности државе и у њему је смештен Архив Куманова. У приземљу су пословне просторије, а на преостала три спрата је основна намена зграде, допуњена сродним садржајима неопходним за савремене потребе локалне самоуправе. Ту је смештена и сала за венчања. Фасада је из оригиналног пројекта, а максимално су задржани препознатљив изглед и културно-историјско значење објекта. Сагласност за овај пројекат је дао Завод за конзервацију и рестаурацију. Ипак, остаје да се реконструишу и административне просторије како се не би уништило оно што је већ урађено и да се сачува један од најрепрезентативнијих објеката кумановске архитектуре.

ПРОЈЕКАТ "ПОГРАНИЧНА ХРОНИКА" ЈЕ СУФИНАНСИРАН ИЗ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА. СТАВОВИ ИЗНЕТИ У МЕДИЈСКОМ ПРОЈЕКТУ НЕ ИЗРАЖАВАЈУ СТАВОВЕ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА.

2008 - 2021 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk