Осоговске планине и планински масив Кукавица су најлепши природни бисери североисточног региона Македоније и Јабланичко-Пчињског региона Србије који повезују становнике са ове и оне стране границе. Блиски народи две суседне земље креираће нову туристичку оазу која ће нудити авантуру, релаксацију, уживање и непоновљиве доживљаје.
Природно богатство и културно наслеђе којима изобилује ова област су заједничке вредности Криве Паланке и Лесковца који ће улагати у социо-економски развој прекограничног појаса и то путем регионалне и интегрисане туристичке понуде. Зелени викенди, авантуристичке и планинарске акције, рекреативни и манифестацијски туризам, културни догађаји, Роштиљијада у Кривој Паланци, кривопаланачка традиција и храна у Лесковцу. Ово је само део заједничких активности које произилазе из пројекта „Повежимо бисере“, реализован преко програма прекограничне сарадње Србије и Северне Македоније.
„Две општине су идентификовале 30 кључних туристичких локалитета на којима ће се темељити будући туристички развој и који ће привлачити посетиоце преко одрживог коришћења ресурса и смарт планирања дестинација“, каже Мартин Николовски, руководилац Сектора за опште и правне послове, финансијска питања и локални економски развој и члан пројектног тима Општине Крива Паланка.
Осоговске планине које су међу најзначајнијим локалитетима су највеће природно богатство Криве Паланке, које привлачи својом откривеном и неоткривеном лепотом. Ова планина крије и некадашње „леднике“ из којих су се током врелих летњих дана ,,отимали” огромни комади леда који су се на коњима преносили до града како би се расхладила позната кривопаланачка боза, лимунада и друга летња слатка освежења. Легенда каже да је Осоговија, као други планински масив по површини у Северне Македонији, име добила по старим саксонским рударима који су овде копали злато и сребро, тачније спајањем старогерманских речи osso (Господ) и gov (место), што значи Божје место. Данас, део планине спада у заштићено подручје.
Највиши врхови – Руен (2252) и Царев Врх (2085) су тзв. „планинске лепотице“ које доминирају простором и одакле се пружа живописни поглед на долине и небеске висине. У прошлости су преко Руена пролазиле славне револуционарне чете и њихове војводе, а данас је симбол планине без граница, заједничких сусрета многих љубитеља ове планине и природе.
Најпознатији локалитет је Калин Камен, смештен на падинама Осоговије на само 10 километара од Криве Паланке. Посетиоце привлачи својом питомошћу, боровом шумом, планинским језером, стазама испод шумовитих бреза, шумским јагодама, лековитим биљем и изобиљем шумских гљива.
Име Калин Камен се везује за легенду о лепој Калини којој се дивио турски ага, који ју је отео и затворио у својој палати. Не желећи да промени своју хришћанску веру и да се потурчи, девојка је једне ноћи побегла из палате и упутила се ка камену испод Царевог Врха и скочила са високе литице. Од тада народ овога краја ово место назива Калин Камен и преноси предање о њеној несрећној судбини. На овом локалитету гради се викенд насеље, угоститељско-смештајни капацитети, а посетиоци уживају у привлачном амбијенту током целе године. У близини се налазе сеоска насеља са традиционалном архитектуром и сточарским домаћинствима где може да се проба аутентична домаћа храна.
У туристичкој понуди Лесковца једна од најзначајнијих туристистичких атракција је планина Кукавица коју називају скупоценим камењем југа Србије. Опевана је давно у народној песми, преноси легенду о кукању ожалошћених мајки, удовица и сестара које наричу за изгинулим српским борцима у Боју на Косову и које су се окупљале управо на Кукавици, па се претпоставља
да је по томе добила садашње име.
„Кукавица је препознатљива по својој аутентичности и аутохтоности, као и по значајним природним и културним локалитетима смештеним на њеним падинама. Изобиље природног богатства и културно-историјских споменика нуди могућност развоја разних облика туризма и задовољења знатижеље сваког посетиоца. Међутим, овај туристички потенцијал још увек није довољно познат у региону, па планирамо већу промоцију како би ова дестинација постала препознатљива са својом атрактивном туристичком понудом“, каже Маја Коцић, саветница из Лесковца.
Ова планина се простире између врањске и лесковачке котлине и Грделичке клисуре, удаљена је само 16 километара од Лесковца, са живописним пејзажима нетакнуте природе, мноштво кладенаца (извора), потока, река, а понајвише мира и спокоја. Овде се налази и природни резерват златне буке (најквалитетније дрво у Србији), која својом грандиозношћу пружа осећај припадности природи. У тој планинској идили опиће вас укус дивље купине и малине, мирис лековитог и зачинског биља, изобиље гљива, аутохтона сорта кромпира-гољака, док око себе осећате лагано шуморење столетних стабала и примећујете свеже трагове дивљачи, којих овде има у изобиљу.
Посебна атракција на овим просторима је кањон реке Вучјанке која од извора који се налазе на 1100 метара надморске висине, па дуж 18 километара свог тока ствара пикторескну идилу од стенастих засека као и кањон дубок 300 метара. Кањон красе прелепи слапови, водопади и камени вирови такозвани „казани“, који сличе природним базенима кристално чисте воде топле око 23°С. У доњем току реке освојиће вас старе воденице које још увек мељу жито, а у непосредној близини је и Музеј текстила Стројковце, посвећен зачетку текстилне индустрије крајем 19. и почетком 20. века. Захваљујући изванредној мекоћи воде реке Вучјанке, производио се штоф врхунског квалитета који је прославио Лесковац кога су назвали „Мали Манчестер“.
Својеврсни бисер целог комплекса око планине Кукавица је хидроцентрала Вучје, која е смештена у самом средишту кањона реке Вучјанке. То је једна од најстаријих хидроцентрала на Балкану и друга у Србији, изграђена је 1903. године и већ 118 година непрекидно производи електричну енергију.
„Крива Паланка и Лесковац су „открили“ и нове туристичке потенцијале на којима ће заједнички организовати туристичке догађаје путем традиционалних манифестција као што је „Зелени викенд“. У Кривој Паланци већ је одржана дводневна авантуристичко-рекреативна манифестација „Крос кантри“ на новоуређеном локалитету „Станечки водопади“, а у Лесковцу манифестација „Дани воденице“ у селу Вучју. Заједничка туристичка понуда укључује и културну понуду где се као најатрактивнији локалитети издвајају Манастир „Свети Јоаким Осоговски“, испосница Осоговског пустињака у селу Градец, градска црква Св. Димитрија са кривопаланачке стране и Етно - археолошки парк и локалитет Хисар, Соборна црква „Света Тројица“, Градска кућа, кућа Шоп Ђокића и други локалитети у Лесковцу. Свакако, ту су и познате манифестације Роштиљијада, Лесковачки карневал, JoyFest, Новогодишњи базар, фолклорни и позоришни фестивали који ће се размењивати учешћем представника обе општине и организоваће се у партнерским заједницама“, каже Николовски.
Као плод интензивне сарадње уговорена је и сарадња планинарских друштава из Криве Паланке, Куманова и Лесковца за уређење и развијање европске трансферзале „Европски пешачки пут Португалија – Грчка“ на територији двеју суседних земаља.
„Општина Крива Паланка и Град Лесковац су већ аплицирали новим пројектом на отворени позив ИПА прекограничне сарадње Србија – Северна Македонија. Новим пројектом планирамо да даље унапређујемо наше бисере, планине Кукавицу и Руен и бољом туристичком инфраструктуром и видљивошћу учинимо да у овој лепоти ужива већи број људи из нашег региона, али и из читавог света. Успешну сарадњу треба неговати, јер сем природе, људи су оно што чини веома важан ресурс за даљи развој, рекла је Маја Коцић.
2008 - 2024 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk
