×
  • Насловна
  • Вести
  • Регион
  • Македонија
  • Спорт

  • Видео

  • Колумни
  • Интервју

  • По допрен глас
  • Репортажи
  • Ретроспектива

  • Погранична хроника
  • Фото вест - Ваша пошта!

  • Дезинформации
  • ПРОВЕРКА НА ФАКТИ:КОВИД-19
  • Проверка на факти: реформи кон ЕУ

  • Контакт
  • Политика на приватност
  • Импресум
  • Маркетинг стратегија
  • Понуда за рекламирање

  • Fiore

    Столе Трајковић: Грнчарство је уметност - културно наслеђе једног народа

    30.12.2022 20:19 | Сузана Николиќ

    Столе Трајковић из кумановског села Табановце је четврта генерација грнчара у својој породици која негује овај древни занат. 

    Столе Трајковић: Грнчарство је уметност - културно наслеђе једног народа

    Када се пре више од 120 година његов деда доселио из планинског села Старац у Табановце, он је са собом донео и умеће израде предмета од глине које је научио од свог оца, а који је породичну традицију започео 1860. године. Занат су годинама развијали и с колена на колено преносили потомци породице. Данас је 54-годишњи Столе прави репрезент традиције својих предака и они би били поносни на то што ради.

    „Растао сам са овим занатом. Моји отац и деда су га радили с великом посвећеношћу и било је природно да наставим. Од 1992. преузео сам посао и ево 30 годино како се активно бавим грнчарством. Није тешко када нешто желиш, али треба пуно времена и посвећености да би се постигао успех. Грнчарство није само физички рад, то је уметност. Од грудве земље треба да направиш производ, независно да ли се ради о украсу од керамике или о предмету у домаћинству. Лепота је у томе што можеш да покажеш своју креативност, мораш да будеш вајар да би радио ово. Ствараш културно наслеђе, не представљаш само занат већ и културу и цивилизацију једног народа, његово порекло. Све то треба да се сачува и пренесе на будуће генерације и зато имаш већу одговорност“, каже Столе.

    Трајковић је једини грнчар у Куманову и Североисточном региону, а у земљи их је тек петнаестак. Сви су у озбиљнијим годинама и постоји опасност да овај занат одумре, јер се млади тешко одлучују да се баве грнчарством. Наш саговорник каже да је у једној животној прекретници био у могућности да оде у иностранство, али је одлучио да сачува породичну традицију и поред свих изазова у пословању.

    „Занати се не цене у нашој земљи. Зато нема ко да их учи, нажалост ни да их настави. Млади нису заинтересовани зато што се ради по 10 сати дневно. Посао је прљав, у глини и води. Ту одговорност има и држава, јер мора да обезбеди подршку. Барем на почетку за набавку опреме и репроматеријала. Без тога не може да се успе, велика су улагања, а зарада мала. Ја сам имао срећу да наследим од оца све што је потребно и зато сам успео“, искрен је Столе.

    Трајковић каже да се у развијеним земљама много пажње посвећује очувању заната. Држава субвенционише трошкове плата и струје, а занатлије живе од продаје својих производа.

    Процес производње грнчарских производа започиње копањем квалитетне глине, која се потом кисне у води и кроз специјални процес прераде добија се смеса која је неоходна за финални процес израде предмета. Раније се цео овај процес одвијао ручно, а данас се већи део одвија машински. Ови производи су еколошки и све више се примењују у домаћинству.

    „У овим производима нема хемије, они су изузетно здрави, јер се керамика одувек производила на исти начин, од глине. Људи се све више враћају традицији, постоји потражња свих производа код нас. Посебно од оних који живе у иностранству, у европским државама, али и у Америци и Аустралији. Све више их купују и угоститељски објекти. Имамо наруџбине и из Србије, од хотела и ресторана у хрватском приморју. Не можемо да постигнемо да направимо колико се тражи“, додаје Столе.

     

    Трајковић је по професији дипломирани керамичар, завршио је Факултет примењених уметности - одсек керамика у Београду, и своје знање преноси у свакодневном раду, од самог избора и припреме глине па све до финалног производа. Грнчарска радионица се налази у селу Табановцу, а са годинама осавременио је и унапредио цео процес.

    „Основно је да производ има добар квалитет и да буде леп за око, да се допадне потрошачу. Ми производимо украсну и употребљиву керамику, од саксија, теракота, икебана, тацни, тањира до свих врста посуда за печење. За ручну израду једног производа потребно је најмање 5 часова. Ту спадају ископ глине, њена припрема, израда предмета, сушење, цртање, глазирање и печење. Више се ради лети, не одговарају нам ниске температире зими. Македонска керамика је специфична и препознатљива по изради и дезену, што је креација мајстора. Ја најчешће користим елементе народних ношњи и наше сунце“, каже Столе. Његови производи могу да се нађу на Зеленој пијаци у Куманово.

    Трајковић је активан у удружењима и организацијама за промоцију и подршку занатства. Он је потпредседник Коморе занатлија Македоније и члан Управног одбора Регионалне коморе у Куманову, све са циљем да се занати сачувају од заборава. Његова је и иницијатива да се отворе сувенирнице по градовима, посебно у Куманову где ће моћи да се нађу занатски производи и да се промовише град и земља.

    Pogranicna Hronika

    2008 - 2024 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk