Дијана Вукановић, државна првакиња у атлетици: Трчи срцем, пркосећи препрекама – на стази и у животу

Са преко 90 медаља и статусом најбоље атлетичарке у Куманову, Дијана посвећено тренира како би остварила свој сан – да се такмичи на Олимпијским играма.

Атлетичарка Дијана Вукановић памтиће прву сезону ове године по три велика успеха, титули најбоље атлетичарке у Куманову за 2024. годину, постављању нових личних рекорда и учешћу на Европском екипном првенству у атлетици у Словенији.

Дијана је државна првакиња у трци са препрекама. Има 21 годину, чланица је Атлетског клуба Куманово и део је македонске атлетске репрезентације од 2020. године. У досадашњој каријери учествовала је на многим такмичењима у земљи и иностранству, освојивши преко 90 медаља и пехара, али каже да јој награда за спортисткињу године посебно значи.

„Највећи успех сваког спортисте је да добије признање од града у коме је рођен и под чијим именом се такмичи. Свака награда има своје значење, али када добијете потврду од „својих“, онда она има посебну тежину. Пре неколко година сам добила награду за перспективног младог спортисту, а сада као сениорка сам добила награду за најбољег спортисту у атлетици. Ова награда је потврда да се сав мој труд, енергија и жртва исплате“, каже Дијана.

(Свака награда има своје значење, али када добијете потврду од „својих“, онда она има посебну тежину, каже Дијана)

Она је од 24. до 25. јуна учествовала на Европском екипном првенству у атлетици у Словенији, одакле је донела многа нова искуства и лепе утисаке.

„Први пут на овом такмичењу имала сам појединачну дисциплину, 400 метара препоне и 100 метара препоне и у мешовитој штафети. Искуство је било фантастично. Ово је највећи успех за Македонију по освојеним бодовима и најбољем пласману. Завршили смо на 8. месту, што је негде у средини од 16 земаља, што је солидан резултат“, рекла је задовољна Дијана.

Према њеним речима, померање граница личног успеха и постизање жељених резултата захтева много напорног рада, велику дисциплину и посвећеност.

„Сваког дана треба бити барем један проценат бољи од претходног. Јер ако ниси потпуно посвећен спорту, нећеш добити резултате. Време припрема не може се мерити сатима и тренингом, већ и додатним вежбама, одмором, исхраном, менталном посвећеношћу.“

Дијана је почела да тренира са 12 година, случајно, након што је на предлог наставнице физичког васпитања Сузане Ивановске учествовала на Кумановском атлетском митингу. Тамо је, без икакве претходне припреме, освојила треће место у трци на 200 метара – и од тог тренутка, њен пут је постао јасан. Прва медаља је била кључна да се заљубим у краљицу спортова и да почнем да тренирам.

(У досадашњој каријери учествовала је на многим такмичењима у земљи и иностранству, освојивши преко 90 медаља и пехара)

„Од првог меча сам осетила страст и жељу за победом која ме и данас држи. Такмичарски дух у појединачним спортовима је кључан“, каже Дијана.

Упркос растућој популарности, Дијана каже да многи људи и даље не разумеју суштину атлетике.

„Најчешће питање које људи постављају када чују да тренирам атлетику јесте 'колико километара трчим'? Сви мисле да је атлетика само трчање и ништа друго. Када им кажем да понекад не претрчим ни 400 метара, изненађени су. Онда им објашњавам да тренирам за спринтове, а не за маратоне, да бих скупљала километражу. Многи људи чак и не знају које су то атлетске дисциплине и мешају гимнастику са атлетиком. Питају ме да ли радим салто“, смеје се наша саговорница. 

Дијанина омиљена дисциплина су препоне, где је најуспешнија, затим спринтеви на 100 и 200 метара, а добре резултате има и у троскоку. Сада се спрема за јесење наступе на државном, балканском и европском првенству, а можда и на светском првенству, ако испуни стандарде.

За оне који не знају, у атлетици постоје дисциплине скакања, трчања и бацања. Дисциплина скакања, редом, подељена је на скок у даљ, скок у вис, троскок, скок мотком. Трке су спринтеви на 100, 200 и 400 метара. Трке на 800, 1.000, 1.500, 3.000 метара, полумаратон и маратон. Бацачке дисциплине су кладиво, диск, бацање кугле и копље.

„Лепота атлетике је у томе што вам омогућава да изаберете дисциплину на основу вашег типа тела. Бацачи су већи, са широким распоном руку, скакачи имају дуже ноге за дужи корак, посебно спринтери. Они који прескачу препреке морају бити виши, имати вишу карлицу и ноге. И за овај спорт, као и за друге, таленат је само основа. Добитна комбинација је таленат и много рада“, каже Дијана.

Њена омиљена атлетичарка је Ивана Шпановић, за коју верује да је достигла  врхунац у атлетици, док за Фемке Бол из Холандије, која је специјализована за трку на 400 метара са препонама и трку на 400 метара, сматра да трчи са дивном лакоћом и зато ужива док је гледа.

Сан: Олимпијске игре

Као и сваком успешном спортисти, Дијанин животни сан је да се такмичи и освоји медаљу на Олимпијским играма. Она верује да је то врх који заслужује да доживи – не само као личну награду, већ и као част да представља своју земљу на највишем нивоу.

„Борићу се да испуним стандарде и заслужим ту шансу. То је мој главни циљ.“

Али тај пут није лак. Поред њене посвећености, потребна јој је одговарајућа инфраструктура за тренинг. Један од највећих изазова са којима се она и њене колеге у клубу суочавају јесте недостатак затворене атлетске дворане како би се обезбедио континуитет у тренинзима током зиме. Лети тренира на атлетској стази код Соколане.

„За врхунске резултате у спринтерским дисциплинама, брзина је кључна, а то се тренира када је топло. Зато су спортисти из Јамајке најбољи. Зими тренирамо у спортским халама, у теретани, али не можемо да трчимо више од 30 метара. Да бисмо одржали форму, обично идемо на тренинге у затворене хале у Србији и  Бугарској, јер код нас не постоје.“

Визија за будућност – у Куманову

Дијана је студенткиња Факултета физичког васпитања у Скопљу, свој професионални развој види као атлетски тренер и као наставник физичког васпитања. За сада нема амбиције да иде у иностранство, жели да остане овде и гради своју каријеру.

Поносно каже да је највећа подршка у њеној каријери била породица, посебно родитељи, који су јој помогли да превазиђе чак и највеће препреке у животу и каријери.

„Подршка од куће је веома важна, пре свега зато што треба имати стрпљења у свим ситуацијама које спорт захтева. Почевши од исхране, до пратње која је неопходна на свим великим такмичењима, финансијске подршке када морате да идете на тренинг. Спортисти често сами улажу у своје каријере и промовишу своју земљу,иако немају велику материјалну сатисфакцију. Подршка коју добијају је минимална у складу са потребама. Нас одржава жеља и страст према овом спорту, циљ који смо поставили. У мом случају, то је одлазак на Олимпијске игре“, каже Дијана.

Вукановић сматра да је Куманово расадник квалитетних атлетичара, јер је последњих година АК „Куманово“ био у врху по резултатима својих чланова. Поред талента деце, за њихов успех су заслужни и тренери. Кључну улогу у њеном развоју одиграо је тренер Филип Колевски, који је води и ради са њом како би постигла жељене резултате. 

Док прави паузу од испита и напорних тренинга, Дијана је искористила овај период да присуствује атлетским такмичењима на стадиону Тодор Проески у Скопљу и да навија за младе шампионе Олимпијских игара младих.

Дијана Вукановић није само успешна спортисткиња. Она је пример младе особе која живи са јасним циљем. У времену када су млади људи често обесхрабрени, њена прича је доказ да истрајност, љубав према спорту и подршка вољених могу променити ток нечијег живота. Она трчи срцем, пркосећи препрекама – на стази и у животу.

(Фото: Приватна архива, Атлетска федерација, Кумановоњуз)